Како настаје роман

Оно кад се нема времана за писање

Од како сам се посветила објављивању "Повратка" почетком октобра, нисам написала ништа. У прози - додуше. Написала сам 3-4 песме. Онако успут, на брзину. Једна ми је похваљена на конкурсу неког удружења писаца. Добила сам и похвалницу. Шаљем песме на конкурсе иако нисам песник. Послала сам и роман на пар страна. Знам да немам шансе, али је поента да виде име. Специфично је, па се лако памти или бар препознаје у маси.

У међувремену, пишем блог за Високу школу за предузетништво (www.vssp.edu.rs) . Ту сам завршила специјалистичке студије. Блог се бави темама како (пре)живети 21. век у 10 лекција. Прве три су: образовање, посао и организација. Писаћу још: породица, пријатељи, хоби, путовања и ... видећу како ћу све закључити.

Пре два дана сам снимала спот за ВССП. Директор школе, Влада Маринковић (иначе потпредседник Скупштине) је инсистирао да се ја појавим - пример узорног студента који учи, ради и има велику породицу. 

Истог дана била сам на предизборном минтингу СНС у мом насељу (нисам члан обећали су да ћемо моћи да питамо градоначелника шта желимо). Свашта су нам напричали и обећали ("чим се стекну услови све ћете да добијете"). Наравно да је Градоначелник одржао пригодан говор и да је брзо отишао. Наравно не довољно брзо, јер сам успела у руке да му угурам реферат о томе шта све недостаје насељу (и моју нову књигу - наравно).

Оно што је битније је да сам председнику општине увалила нацрт пројекат оснивања Установе културе. Било би то феноменално када би се остварило. Али о том по том. Писано је на ћирилици - ваљда ће успети да га прочита.

Оно што је најбитније је да сам то вече поклонила обе књиге Жики Николићу, тако да се видимо у "Шареници"... То би био хит! Милионски аудиторијум. 

Успели су у међувремену да ми увале Општински савет родитеља. Као да немам довољно обавеза, па представљам основну школу мојих клинаца. Ал ко зна зашто је то добро. Спојићу школу и установу културе, можда успемо да заинтересујемо децу.

И тако то...