Како настаје роман

Дивну српску реч "надахнуће" заменила је туђица "инспирација". Која год да вам се допада и коју год да сте усвојили битно је њено значење. Према енциклопедији инспирација је: "faza u toku stvaralačkog mišljenja, u kojoj se do rešenja dolazi iznenada."

Код писаца, младих и старих, верујем да се увек намеће питање да ли ће бити довољно инспирисан/надахнут да пронађе праву идеју и да је реализује на прави начин, па да као "производ" добије роман или причу која је јединствена.

Ову тему разрађујем узевши као почетну тезу проф. др. Зорана Живковића, писца, који каже да сви писци света пишу само о две теме: о смрти и љубави. Не постоји трећа тема. За шта год да се ухватиш писаћеш или о смрти или о љубави (или о оба). Када мало боље човек размисли и прође мислима кроз разне романе светске и домаће књижевности - то јесте то. Пример:

Дрина, Јадници, Карењина, Рат и мир, Дервиш, Дикинс - љубав и смрт 

Достојевски, Кафка, Ками, Авлија - смрт 

Љубав... па све остало...  

Значи, драги писци и писци у покушају пола проблема вам је решено: пишите о љубави и о смрти. Е сада, ваша машта, искуство и магија мора да нађе пут до правих речи.

Лично

Ја када почнем да пишем ставим прсте на тастатуру замислим сцену, пустим музику најавне шпице и напишем имена главних глумаца преко целог платна. И онда како гледам тај филм тако записујем шта видим. Чујем гласове, галаму, шуштање лишћа ако дува ветар, чујем сваку пахуљу која дотакне тло, чујем лавеж паса у даљини, осећам мирис печених паприка, дима их оџака, укус пите од јабука и лазања ... околина мора да се осети свим чулима не само видом. И таква да се пренесе на папир.

Два пута сам писала о љубави, трећи пут о љубави и смрти, а и овај пут ћу о љубави и смрти (мислим да смрт долази са годинама). Прва два пута клик се десио због доживљајаиз детињства и младости. Трећи пут након песме "Чувам ноћ од будних" и читања вести о великом скопском земљотресу. 

 Нек вам је срећан и надахнут овај март!

Од како сам се посветила објављивању "Повратка" почетком октобра, нисам написала ништа. У прози - додуше. Написала сам 3-4 песме. Онако успут, на брзину. Једна ми је похваљена на конкурсу неког удружења писаца. Добила сам и похвалницу. Шаљем песме на конкурсе иако нисам песник. Послала сам и роман на пар страна. Знам да немам шансе, али је поента да виде име. Специфично је, па се лако памти или бар препознаје у маси.

У међувремену, пишем блог за Високу школу за предузетништво (www.vssp.edu.rs) . Ту сам завршила специјалистичке студије. Блог се бави темама како (пре)живети 21. век у 10 лекција. Прве три су: образовање, посао и организација. Писаћу још: породица, пријатељи, хоби, путовања и ... видећу како ћу све закључити.

Пре два дана сам снимала спот за ВССП. Директор школе, Влада Маринковић (иначе потпредседник Скупштине) је инсистирао да се ја појавим - пример узорног студента који учи, ради и има велику породицу. 

Истог дана била сам на предизборном минтингу СНС у мом насељу (нисам члан обећали су да ћемо моћи да питамо градоначелника шта желимо). Свашта су нам напричали и обећали ("чим се стекну услови све ћете да добијете"). Наравно да је Градоначелник одржао пригодан говор и да је брзо отишао. Наравно не довољно брзо, јер сам успела у руке да му угурам реферат о томе шта све недостаје насељу (и моју нову књигу - наравно).

Оно што је битније је да сам председнику општине увалила нацрт пројекат оснивања Установе културе. Било би то феноменално када би се остварило. Али о том по том. Писано је на ћирилици - ваљда ће успети да га прочита.

Оно што је најбитније је да сам то вече поклонила обе књиге Жики Николићу, тако да се видимо у "Шареници"... То би био хит! Милионски аудиторијум. 

Успели су у међувремену да ми увале Општински савет родитеља. Као да немам довољно обавеза, па представљам основну школу мојих клинаца. Ал ко зна зашто је то добро. Спојићу школу и установу културе, можда успемо да заинтересујемо децу.

И тако то... 

У Србији се све своди на: снађи се за паре.

Када нађеш издавача који је спреман да дели трошкове (ако имаш среће) или мораш сам да платиш комплет ово је оно што улази у цену: штампа, рецензија, коректура и лектура, ЦИП, дизајн корица, прелом, дистрибуција.

Ако имаш пријатеље који ће по тој линији да ти ураде прелом, дизајн, коректуру, цена наравно пада. Све се онда своди на цену саме штампе и дистрибуцију. Ако желиш да сам своје књиге нудиш по књижарама смањује се и трошак дистрибуције. Ипак, реално најтежи посао од свега јесте дистрибуција и сарадња са великим књижарама, као и он лајн продаја. Ако је издавач има и то врста малог маркетинга који не плаћаш много. У временима лајка и шеровања било који линк ка твом делу је злата вредан.

Штампа књиге од око 250 страна са преломом, дистрибуцијом, дизајном, ЦИПом, 300 примерака изађе око 600 евра. Мање више. Први пут су ме ошишали... Али човек се учи док је жив.

Ако пишете поезију - благо вама, јер вас збирка песама неће изаћи више од 300 евра.

 Када сазнате колика вас цифра очекује имате опције: банка - кредит, позајмљивање до продаје, штек - касица прасица.

Правилно формирање цене књиге је: набавна цена пута 3 - рекли су ми издавачи. За сајам књига, ако издавач има свој штанд, то је цена пута 2, јер је све на акцијама на сајму. Ако издавач гостује на неком штанду, опрости се од неке зараде јер док урачунају пдв и маржу ...

Највише пара можете зарадити (читај: вратити) на промоцијама. И то највише на првој.

Али најважније - не треба о промоцији размишљати као о начину да се зараде паре. Али о томе ћемо када дође време за промоцију.

Од прошлог поста прошло је много. Али се много тога и издешавало.

Мој нови роман је у продаји. "Повратак" можете наћи на сајту издавача neopresspublishing.com ту је најповољнија куповина, јер је бесплатна достава. Има га и по већим Делфи књижарама и у Вулкану у Сремској.

Елем... да се вратимо на тему. Да би књига дошла до читалаца битно је - шта?

1. да нађеш издавача

2. да се снађеш за паре

3. да се избориш за оно шта хоћеш код дизајнера 

4. да твој издавач има доброг дистрибутера

5. да спремиш промоцију 

6. да молиш бога да издавач има било какав маркетинг/медији контакт 

7. да твој издавач буде присутан на Сајму књига

Па да кренемо редом. Овако је било првог пута.

Првог издавача сам нашла на нету на конкурсу. Послала рукопис, они после 2 дана одговрили да испуњава њихове критеријуме, цена толика и толика, изволите паре, изволите књиге. Имала сам срећу па једино што је функционисало без примедбе у КОСу је њихова тезга на Сајму књига. Ми писци смо седели у позадини, обучене девојке су нудиле књиге, потписивали смо их са осмехом и имала сам ок продају. Око промоције нисам имала никакву помоћ сем што су ми нашли простор (за који сам после чула да сам могла и сама да закажем али неважно). Чак када сам успела да нађем везу да у Градској библиотеци одржим још једну мини промоцију увалили су ми још два писца, па се то претворило у групну промоцију. Рекли су ми да тако мора. Понашали су се као да су они нашли контакт. Слично је било када сам се повазала и са библиотеком на мојој општини. Али њима на част. Што се маркетинг тиче имала сам једну препоруку књиге од 4цм2 у једном часопису и то је то. Никаквих контаката са медијима нису имали. Зато их сада никоме не препоручујем. Када објавиш своју прву књигу кренеш да учиш на грешкама. Онда кажеш себи: Сад си овако прошла, да знаш за следећи пут шта те чека.

А сада је овако по тачкама

1. издавача ми је нашао другарицин супруг који је у тој ИП један од уредника. У ствари шта је ствар: најтеже је натерати неког у ИП да прочита оно што сте писали. Фактички јурите неког да да вашем тексту шансу, да види у њему оно што ви видите.

Питамо се некад како то да старлете, манекенке, водитељке имају прођу. Не, не брините не пишу оне боље од вас. Велики издавачи све гледају данас кроз паре. То ми је постало јасно када је на промоцији романа Исидоре Бјелице неколико књига узето из књижаре, а није плаћено. Исидора је молила да људи или врате или плате књиге, јер ће издавач њој то да наплати. А њене књиге имају десетине издања и верујем да издавач лепо заради на њој, и мени је било чудно што то нису протурили под "непланирани трошак"... али тако је како је. 

Мушкарци у предности над женама јер су уредници 99% мушкарци. А мушко када чита женски текст... не може брате мој да га разуме. То је још једна од препрека женама у књижевности. Мушкарци могу да пишу о женама, чак и у женском роду, али жене не могу да пишу о мушкарцима и мушком роду.

Углавном, мој рукопис је читао мушкарац. Још је доктор књижевности. Наравно да је одмах као свако високостручан рекао да има клишеа у роману. Па боже мој, цео живот је клише. Али важно је да му се свидела емоција коју роман носи кроз свих 200 страна и да сам имала и социјалне погледе, политичке, критичке, друштвене... и све је сажео у једну реченицу: "што овај роман подиже изнад пуке љубавне приче". То сам очекивала да ће провалити и онај лик из Лагуне, али њему је сметало што је мушки лик женскаст (цитирам: он говори како жене хоће да мушкарац говори). Ето крива сам што мој лик не псује, не пљује, не чачка нос...

И тако је мој "Повратак" добио шансу. 

Написала сам три романа.

Први је објављен 2012. ИГРА, у издању Књижевне омладине Србије. Добио је награду Пегаз за најбољи роман у тој едицији, а на конкурсу издавача.

Други роман ПОВРАТАК, тренутно је код издавача (октобар 2017) и надам се да ће изаћи за време Сајма књига.

Трећи рукопис ПРЕ КИШЕ ће чекати продају Повратка, па се надам за годину-две да ће угледати дан.

Што вам све ово причам?

Спремам се да пишем нов. Четврти. Имам неку верзију идеје о чему бих писала. Знам ликове, знам главну нит радње, двоумим се око краја. Чекаћу да ме прича одведе тамо.

Оно што ћу радити на овом блогу је писаћу роман и блог паралелно. Пратићете моје успоне и падове, блокаде и идеје, видећете где се грешке могу правити и како да их сами избегнете.

Ово ће бити текстови за оне који желе да крену са писањем. Узмите овог тренутка оловке у руке или укључите Ворд и пишите са мном. Сад одмах, немојте чекати. Писање мора да почне одмах и сада. Без изговора. 

Рекла бих вам "Бистро!" Али рећи ћу вам "Надахнуто!"

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.